Metropolis Songtext

von Luna

Metropolis

Metropolis je skroviste sanjara,
Lavirint kojim luta duh koji je telo
Gradom kruze oblici I senke,
Nad gradovima lebde dani I snovi.

Strah mi daje novi zivot,
Govori o novom zivotu.
U Metropolisu postajem divljak
Postajem vrach I luda

Metro u kom cveta cvet
Pod mrkim suncem melanholije.
Moj zivot je tako daleko od mene,
Moja zedj je tako daleko,
A, a, a, a moja sizofranija je moja uteha.

Ludilo viri iza svake pametne reci
Moja uljudnost prikriva
Rasulo u mojoj glavi.
Zivim u svetu bez oblika..

Primecujem stvari koje su slobodne
I nista ih vise ne drzi
Sebe ne poznajem,
Osecam samo da postoji nesto..

..ali ko, sta, gde, ko, danas, juce, danas, sutra

Nema bizarnosti za mene u ovom svetu
Sunce polako tone u okean
Ogromna voda bez svetlosti
Zaroni u materiju, u stvar

Mozda izronis u nekom gradu,
Bices mlad I snovi ce te zgrabiti.
Metro ce te odvesti u samo srce lavirinta
Gde te cega ona ili on
Ili nesto, nesto trece

Hajde, baci se ....